PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA

Razvojem tehnologije građenja, primenom novih materijala, opasnost od pojave požara i svih posledica koje on nosi za sobom u vidu materijalnih i nematerijalnih žrtava, ne samo da se nije smanjila, već se, na protiv, znatno povećala. Iz ovih razloga neophodno je analizirati ponašanje drvenih konstrukcija i svih drugih proizvoda drvne industrije namenjenih građevinarstvu u požarnim uslovima.

Takođe treba analizariti i moguće protivpožarne mere zaštite drvenih konstrukcija, ali svakako u sklopu ostalih tehničkih i organizacionih mera predostrožnosti i zaštite, nikako potpuno izolovano, jer uticaji unutar objekta deluju isključivo kompleksno.

Prema ustanovljenim normama pod pojmom požara se može smatrati svako nekontrolisano sagorevanje usled koga može doći do povrede ljudi i do materijalne štete. Zaštita od požara je, pak, smanjenje ugroženosti elemenata konstrukcije i samih konstruktivnih sistema u požarnim uslovima. Adekvatna protivpožarna zaštita se postiže odgovarajućim izborom konstruktivnog sistema u drvetu, poštovanjem uslova koji definišu minimalnu površinu poprečnog preseka elemenata konstrukcije, upotrebom odgovarajućih zaštitnih sredstava za impregnaciju ili površinsku zaštitu drveta ili primenom materijala i elemenata za oblaganje i izolovanje drveta od uticaja požara.

• Požarne karakteristike građevinskog drveta

  Požarne karakteristike građevinskog matrijala, uopšte, definiše više parametara:
  - zapaljivost,
  - intezitet gorenja i sposobnost širenja plamena,
  - zadimljenost,
  - toksičnost,
  - naknadno tinjanje,
  - raspucavanje materijala usled pojave unutrašnjih naprezanja,
  - sposobnost promene agregatnog stanja - prelazak u tečno ili gasovito stanje.

Svi ovi faktori nemaju podjednak značaj za građevinsko drvo u požarnim uslovima. Mnogi od njih nisu uopšte prisutni. Na primer, faktori toksičnosti, topljenja i raspucavanja u odnosu na druge građevinske materijale daju drvetu izvanredne prednosti, dok ga faktori gorivosti, brzine širenja plamena, zadimljenosti i naknadnog tinjanja stavlja u podređeni položaj. Treba podvući činjenicu da je drvo organska materija koju karakterišu zapaljivost i sposobnost gorenja, a da je sačinjena pretežno od celuloze i lignina, organskih materija koje sadrže visoki procenat ugljenika. To objašnjava stav da je pogrešno insistirati na definiciji početka gorenja drveta pri povećavanju spoljne temperature, jer se pojam gorivosti ne može odvojiti od pojma oksidacije drveta. Oksidacija drveta je prisutna na svim temperaturama što objašnjava uzroke promene boje drveta pri normalnim dnevnim temperaturama. Ponašanje drveta na temperaturama nižim od 275°C nije dovoljno objašnjeno, ali su promene na drvetu evidentne. Drvo gubi na težini i izrazito menja boju, što može biti samo posledica određenjih hemijskih reakcija.

Stečena iskustva pri delovanju požarnih uslova i rezultati ispitivanja pokazuju da klasični konstruktivni sistemi u drvetu imaju protivpožarnu rezistenciju od 20 do 70 min. To znači da u vreme trajanja požara i požarnih uslova nije došlo do slabljenja elemenata noseće konstrukcije, njihovog popuštanja i rušenja pod mogućim opterećenjem u naznačenom vremenskom intervalu. U odnosu na ponašanje čelika u odgovarajućim uslovima drvo, iako goriv materijal, ima mnogo bolju poziciju. Ispitivanja, koja su vršena u laboratoriji CSTB u Parizu, pokazuju superiorniju otpornost i nezaštićenog i zaštićenog stuba od drveta u odnosu na odgovarajući čelični stub pod istim opterećenjem od 100,0kN i pod istim požarnim opterećenjem.
Ta prednost drvenih konstrukcija nad čeličnim konstrukcijama u zadatim uslovima se objašnjava uticajem povišenih temperatura na mehaničke karakteristike materijala. Dok su više temperature pogubne po čelik, koji na temperaturama izmađu 400 i 550°C gubi svaku mehaničku čvrstoću, a vrednost modula elastičnosti je bliska nuli, drvo na tim temperaturama unutar svog preseka još uvek ima praktično nepovišenu temperaturu.

• Uslovi tehničke protivpožarne zaštite drvenih struktura

  Drvo je materijal koji ima visoki stepen protivpožarne rezistencije, ali koje ipak ne može uvek da zadovolji sve uslove i zahteve zaštite od požara. Protivpožarna sredstva zaštite moraju da doprinesu produžetku vremena otpornosti konstrukcije od trenutka pojave požara, pa do eventualnog urušivanja delova konstrukcije ili konstrukcije u celini, kako bi se blagovremeno mogla organizovati evakuacija i spasavanje ljudi i materijalnih dobara iz ugroženog objekta. Protivpožarna sredstva i preduzete mere ne mogu potpuno zaštititi drvo i elemente drvene konstrukcije od požara, ali i te kako mogu sprečiti neželjene efekte pojave požara. Organizovanje protivpožarnih službi obezbeđenja i javljanja ima izvanredan značaj za sigurnost i postojanost drvenih objekata u ma kako oštro postavljenim zahtevima eksploatacije objekta.

• Sredstva hemijske zaštite drveta od požara

  Pod pojmom zaštitnih hemijskih sredstava podrazumevaju se oni industrijski proizvodi koji se u požarnim uslovima raspadaju pri vrlo niskim temperatrama. Raspadanjem, ove materije po celoj porvšini uzorka stvaraju povećanu količinu tvrdog ostatka gorenja i smanjuju izlaz novih količina gorivih gasova. Jednovremeno se razvijaju negorivi gasovi koji smanjuju koncentaciju izlučenih gasova i stvaraju takvu koncentaciju gasova koja neće bizi zapaljiva. Svi ovakvi hemijski proizvodi moraju imati dobru postojanost, ne smeju biti ostljivi na vlagu, ne smeju biti rastvorljivi u vodi i ne smeju isparavati. Izuzetno je značajno da primenjeni proizvodi za zaštitu drveta u požaru ne smeju biti toksični - opasni po ljude i životinje.

• Ostali načini zaštite drveta od požara

Vrlo dobra protivpožarna zaštita drvene konstrukcije može se obezbediti oblaganjem vatrostalnim materijalima ili slojevima različitih maltera. Ovaj način osigurava dobru termičku zaštitu drveta, ali je sa estetskog stanovišta najčešće neprihvatljiva.

.: Ponašanje drveta i čelika u požarnim uslovima