OSNOVNE KARAKTERISTIKE KONSTRUKCIJA OD LEPLJENOG LAMELIRANOG DRVETA

Savremeno doba sa pravom nosi naziv veka betona i čelika. Čelik i posebno beton se vrlo rado koriste u savremenom građevinarstvu, zahvaljujući najviše odličnim tehničko-tehnološkim karakteristikama.Tu i leži opasnost zloupotrebe armiranog betona. Činjenica je da je naše građevinarstvo orijentisano ka masovnoj izgradnji i da betona ima u našim objektima toliko mnogo da preti opasnost od izolacije kiseonika - čoveka od njegove životne sredine.

U ovakvoj situaciji kada su, takoreći, iscrpljene inače velike estetske mogućnosti i vrednosti u izgradnji betonom i čelikom, povratak drvetu može da znači zaokret u otuđivanju arhitekture od prirodne sredine. Funkcionalne mogućnosti, koje arhitekturi pružaju konstrukcije u lepljenom lameliranom drvetu, su takve da se može smatrati da je drvo materijal koji najviše obećava u budućnosti. Elegancija forme, harmonija oblika i istinska toplina ambijenta su atributi koji s pravom stoje uz moderna ostvarenja u drvetu. Drvo nije ni skup ni luksuzan materijal, ali, posmatrajući ostvarenja koja je čovek izveo u modernoj tehnici lepljenog drveta, ono je svakako zaslužilo naziv plemenitog materijala. Fleksibilnost primene omogućava da se konstrukcije u lepljenom lameliranom drvetu sreću u objektima različite namene:
- javni i industrijski objekti: fabričke hale, skladišta,garaže, supermarketi, montažne sajamske hale, tržnice, aerodromi, železničke stanice, prodajni saloni nameštaja ...
- poljoprivredni objekti: farme za uzgoj krava, farme za uzgoj ovaca, peradske farme, skladišta veštačkog đubriva, hangari za poljoprivredne mašine...
- sportski objekti: tribine na stadionima, pokriveni plivački bazeni, sportske dvorane, univerzalne dvorane, teniske dvorane i pokrivena klizališta ...
- sakralni objekti: crkve, kapele ...
- razni elementi konstrukcije: stepeništa, pešački mostovi, pasarele, nadvožnjaci ...

Mehaničke karakteristike drveta - osnovni preduslov za uspešnu eksploataciju materijala u konstrukcijama, odavno su poznate po svojim visokim vrednostima. Ako se ovome doda izvanredno mala sopstvena težina drveta i činjenica da ono ne mora da bude deficitaran građevinski materijal, jer se može uzgajati i planirati proizvodnja
osnovne sirovine, jasno je da uticaj drveta na naše arhitektonsko stvaralaštvo ne može da bude bez značaja. Kao potvrda ovoj tezi mora se napraviti malo poređenje između drveta i betona:
Drvo je materijal koji može da podnese, paralelno svojim vlaknima, izvanredna naprezanja. Naponi pri kojima dolazi do loma usled pritiska u pravcu vlakana jednaki su naponima loma najviših marki betona koje se danas upotrebljavaju u građevinarstvu. Normalni naponi loma drveta kreću se u granicama od 40 MPa do 80 MPa, zavisno od vrste drveta (četinari i lišćtari). Kada je, pak, u pitanju zatezna čvrstoća, onda se drvo može porediti i sa nekim metalima. Rezultati ispitivanja pokazuju da do loma epruvete od drveta bez grešaka dolazi i pri naponu od 180 MPa. Zapreminska masa ugrađenog drveta je oko 600 kg/m³.

Zapreminska masa armiranog betona je 2.500 kg/m3, što jasno pokazuje da je udeo iskorišćenja naprezanja poprečnog preseka usled sopstvene težine najmanje četiri puta manji kod drveta u odnosu na beton u štapovima istih dimenzija. Ovo može biti vrlo značajan podatak kada su u pitanju sistemi velikih raspona i malog pripadajućeg opterećenja, naročito sa ekonomskog aspekta. Kako je već pomenuto, razvojem tehnologije lepkova problem ograničenih dimenzija elemenata konstrukcije od drveta prestaje da postoji.

Tehnologija je drvnoj industriji ponudila vrlo kvalitetne lepkove, uz čiju se pomoć danas može napraviti greda od drveta dužine i preko pedesetak metara, sa poprečnim presekom čija visina uveliko prelazi meru od jednog metra. Takvo drvo, koje ima odlike dobrog masivnog materijala i sasvim nove dimenzije, se sa mnogo uspeha može upotrebiti pri realizaciji savremeno koncipiranih objekata različite namene.

Lepila koja se danas upotrebljavaju za izradu sistema inženjerskih drvenih konstrukcija moraju da zadovolje veći broj izvanredno teških uslova, kako za vreme proizvodnje konstruktivnih elemenata tako i u toku eksploatacije takve konstrukcije. Lepilo mora, najpre, da ima čvrstoću koja mora da bude veća od čvrstoće drveta i mora trajno da osigura vezu između dve susedne lamele. Ne sme da bude podložno uticaju agresivne sredine u kojoj se nalazi element konstrukcije. Ne sme da bude podložno uticaju vlage, gljivica i insekata i mora da bude otporno u požaru i ne sme da dozvoli da dođe do raslojavanja nosača pri povišenim temperaturama. Te uslove danas sa uspehom ispunjavaju lepila rađena na bazi fenol-formaldehida, rezorcin-formaldehida, melamin-formaldehida, urea-formaldehida i epoksi-smole. Izbor vrsta lepila mora da bude veoma precizan, u zavisnosti od uslova u kojima će služiti jedan konstruktivni sistem, jer, na primer, u uslovima gde drvo može imati vlažnost i veću od 15% upotreba urea-formaldehidnih lepila može biti opasna.

Rezultati ispitivanja probnih uzoraka lepljenog drveta pokazuju da u izvanredno visokom procentu do smicanja, kome je izložen uzorak, dolazi po drvetu, a ne po lepljenom spoju.

.: Manjež za trening konja u Zobnatici, Bačka Topola


.: Farma za uzgoj krava i preradu mleka


.: Školska sportska dvorana u Nišu