PROTIVPOŽARNA OTPORNOST I PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA DRVETA

Slobodno se može reći da su u pojedinim slučajevima konstruktivni sistemi u drvetu neuništivi u požaru. Ova na prvi pogled apsurdna tvrdnja dobija svoj puni smisao ako se ponašanje ovog građevinskog materijala u požaru podrobnije sagleda. Protivpožarnu otpornost građevinskih konstrukcija karakterišu dva kriterijuma: zapaljivost materijala i njihovo ponašanje u požaru. Delovanje ekstremnih požarnih temperatura izazvanih sagorevanjem uskladištenog materijala u jednom industrijskom skladištu, sa tehničkog gledišta, razara sve materijale. Međutim razlika u materijalima postoji samo u njihovom ponašanju u periodu koji prethodi pojavi kritičnih razornih temperatura, pri temperaturama koje ne razaraju materijal. Tako, na primer, čelik već na temperaturi od 550°C, koja je daleko niža od njegove tačke topljenja, znači pre potpunog razaranja agregatnog stanja, gubi sve svoje mehaničke karakteristike i prestaje da bude građevinski materijal: modul elastičnosti naglo pada, pojava velikih deformacija je očigledna i usled toga dolazi do urušavanja objekta iako čelik nije zapaljiv materijal, a nije došlo ni do njegovog razaranja. Armirani beton, takodje nesagoriv materijal, pri povišenoj temperaturi počinje da puca, da se kruni usled smanjenja čvrstoće i da se jako deformiše usled gubljenja moći nošenja armature.

Drvo u požaru gori. Međutim, drvo pri gorenju ne menja bitno svoje mehaničke karakteristike i to je kvalitetna razlika u odnosu na beton i čelik. Pri nastajanju kritičnih požarnih temperatura, drvo je stabilan materijal i u tome je njegova prednost nad drugim građevinskim materijalima. Ovaj kvalitet drveta, kao građevinskog materijala, zasniva se na njegovoj osobini da je izvanredan termički izolator. On se još više ističe činjenicom da se pri sagorevanju na površini drveta stvara nagorela skrama koja samo povećava otpornost sprovođenju toplote. Izlaganje središta drvenog elementa visokim temperaturama je usporeno, ako ne čak i sprečeno, pa praktično masa unutar poprečnog preseka drvenog štapa nije uopšte poremećena.

Pri temperaturi od 200°C do 250°C iz površinskih slojeva drvenog elementa izdvajaju se lako zapaljivi gasovi, koji se usled delovanja spoljnih uticaja pale. Ako je temperatura spoljnog uticaja konstantna i ne povećava se, ugljenični sloj nagorelog drveta će stvoriti izolacionu skramu, koja će štititi dublje slojeve drveta od povišene temperature. Na taj način prestaje izlučivanje lako zapaljivih gasova iz drveta i plamen se gasi - drvo prestaje da gori. Pod ovakvim uslovima, pa čak i pri povećanoj temperaturi, drvo je neuništiv materijal, praktično nesagoriv. Pitanje je samo koliko je površinski sloj drveta oštećen. Ovoj činjenici nikad nije pridavan poseban značaj u prilici kada nagoreli panj mora da se oslobodi površinskog ugljenisanog sloja kako se vatra na ognjištu ne bi ugasila. U ovom slučaju, u građevinarstvu, ova činjenica ima svoj puni smisao. Ukoliko je spoljni uticaj takav da temperatura raste, a tom rastu pripomaže i sagorevanje samih nosača, napadnuti elemenat će izgoreti pri nastajanju kritične požarne temperature, kao i svaki drugi materijal. Za elemenat konstrukcije od drveta je značajno da on ne gubi moć nošenja trenutno, pri izbijanju požara, i da se konstrukcija ne urušava. Pretvaranje drveta u ugljenični sloj, čime se javlja redukcija dimenzija poprečnog preseka konstruktivnog elementa, teče vrlo lagano: 0,3 do 0,5 mm/min. To znači da se pri velikim požarnim temperaturama, za vreme od jednog časa, drveni presek smanjio za najviše 3cm po obimu. Kod velikih poprečnih preseka, kakvi su po pravilu preseci elemenata konstruktivnog sklopa u Lepljenom Lameliranom Drvetu, ovo smanjenje dimenzija poprečnog preseka za vreme od jednog časa ne predstavlja opasnost od iscrpljenja nosivosti elemenata i njihovog rušenja, čime se omogućuje evakuacija ljudstva i materijalnih dobara iz ugroženog objekta.

Iz ovih razloga se objekat sa konstrukcijom od Lepljenog Lameliranog Drveta može smatrati daleko sigurnijim i bezbednijim u eksploataciji od objekata u drugim materijala. Isto tako, nikakve posebne protivpožarne mere, osim ustaljenih, se ne moraju preduzimati da bi se konstrukcija zaštitila od delovanja vatre. Neophodno je da se izvedu minimalni poprečni preseci, koji garantuju sigurnost u požaru za određeni period do investicije, što je i novim propisima predvidjeno. Najzad sanacija drvenih objekata posle gašenja požara je jednostavan građevinski zahvat, što kod objekata od drugog materijala nije slučaj.

.: Sportska dvorana u Mojkovcu, Crna Gora


.: Sportska dvorana "Svetosavski Dom" rukometnog kluba "Jugović", u Kaću


.: Sportska dvorana u Gostivaru, Makedonija